Problemi sa adaptacijom na nove naočare

Siguran sam da ste se u praksi susretali sa gore navedenom situacijom. Jako je bitno konstatovati šta izaziva nelagodu kod klijenta i na jedan jednostavan način mu to i objasniti. Takođe je bolje klijentu prilikom izbora rama i sočiva, a najkasnije pre izdavanja naočara, skrenuti pažnju na moguću potrebu za adaptacijom. Treba istaći da su ovakvi slučajevi dosta manje zastupljeni u odnosu na one situacije kada klijent nema nikakav problem sa adaptacijom.

Pre detaljne analize svih mogućih situacija za potrebe ovog teksta podrazumevamo da je dioptrija dobro određena i da ona nije uzrok problema.

Činjenica 1: Kod većih dioptrija je veća verovatnoća da će biti potreba za adaptacijom.

Činjenica 2: Što je promena dioptrije veća, biće i veća verovatnoća za adaptacijom.

Hajde da vidimo koje su to sve situacije sa kojima se možemo susresti:

• Došlo je do promene dioptrije
  • Promenjen je okvir
    • Promenjen dizaj sočiva
    • Nije promenjen dizajn sočiva
  • Nije promenjen okvir
    • Promenjen dizaj sočiva
    • Nije promenjen dizajn sočiva
• Klijentu se dioptrija nije promenila
  • Promenjen je okvir
    • Promenjen dizaj sočiva
    • Nije promenjen dizajn sočiva
  • Nije promenjen okvir
    • Promenjen dizaj sočiva
    • Nije promenjen dizajn sočiva

Ukoliko je došlo do promene dioptrije vrlo verovatno će biti potreban period, kod određenog broja ljudi, da se naviknu na novu dioptriju. Naime, sada je oštrina slike drugačija i prosto je potrebno neko vreme da se klijent adaptira na novu situaciju. Period adaptacije može da bude i do 7 dana. Treba znati da klijenti najbolje sebe poznaju i da znaju koliko se lako, odnosno teško, adaptiraju na promene. Nisu svi isti. Tako da oni klijenti kojima se ne dešava prvi put da menjaju dioptriju su već prošli kroz takvu situaciji, i ako im vi još napomenete o potrebi za privikavanjem, onda neće biti nikakvih problema, jer su oni upoznati sa mogućom adaptacijom. Adaptacija treba da bude takva da je svaki sledeći dan bolji od prethodnog, jer u suprotnom treba odmah reagovati i videti koji su drugi mogući uzroci na neadaptaciju. 

Situacija kada se klijentu nije promenila dioptrija je jednostavnija, ali ne mora da znači da klijent neće ukazati da ima problem sa adaptacijom. Razlozi za tako nešto mogu da budu u promeni okvira i u promeni dizajna sočiva.

Naravno najekstremnija situacija je ona gde  je došlo do promene dioptrije, a uz to je došlo i do promene okvira i dizajna sočiva i to su situacije gde ćete sigurno procentualno imati najviše primedbi.

Hajde da se vratimo situaciji vezanu za okvir i dizajn.

O čemu se tu zapravo radi? Prva stvar koju ukazujemo kod okvira je veličina. Naime, ako je klijent nosio manji okvir, a sada uzeo dosta veći, (sada su u modi veći okviri) dobijamo situaciju da klijent na novim naočarima ima delove sočiva koje na starom okviru nije ni imao. Ako znamo da što se više udaljavamo od optičkog centra tako i optičke deformacije postaju izraženije, a kod većeg okvira naše će oko imati mogućnost da hvata delove sočiva koje je dosta udaljeno od optičkog centra. Dakle, zaključujemo, ako je novi okvir dosta veći od prethodnog, prilikom gledanja kroz periferiju sočiva, klijent može imate određene smetnje.

U suprotnoj situaciji, kada klijent prelazi sa većeg na manji okvir, problemi koji se mogu javiti su drugačije prirode. Iz gore navedenog zaključujemo da ovde ne očekujemo probleme optičke prirode, ali se klijenti u ovakvim situacijama obično žale na to da vide rubove okvira, jer su sada oni mnogo bliže optičkom centru i oko ih lako uočava. Vrlo često klijenti u ovakvim situacijama ističu problem kada silaze niz stepenice ili kad gledaju ispred sebe, da im pogled seče donji rub okvira i onda deo ispred sebe gledaju ispod naočara.

U praksi adaptacija na manji okvir ide lakše nego na veći.

Druga situacija, pored već pomenute veličine, vezana je za geometriju okvira. Tu analiziramo tri parametra:

• Verteks distanca
• Pantoskopski ugao
• Zakrivljenost okvira

Ukoliko neki od navedenih parametra na novom okviru znatno odstupaju od parametara na postojećem okviru i to može da bude uzrok nelagode sa novim naočarima. Savet je da novi okvir prilagodite, ako je to moguće, tako da bude što približniji postojećem. 

Verteks distanca	Pantoskopski ugao	Zakrivljenost okvira

Verteks distanca je rastojanje između zadnje površine korektivnog sočiva  i prednjeg dela rožnjače. Povećavanjem ili smanjivanjem verteks distance menjaju se optička svojstva sočiva. Budući da se većina refrakcija  vrši na udaljenosti od 12-14 mm, kod odstupanja okvira od ovih parametara, bilo bi poželjno da se radi personalizovana sočiva ili da se okvir prilagodi navedenim parametrima. U većini slučajeva verteks distanca kod okvira je 12-14 mm

Pantoskopski ugao je ugao između sočiva i vertikalne ose kada je pacijent u prirodnom položaju glave i tela pri pogledu na daljinu, odgovara nagibu okvira u odnos prema primarnom horizontalnom pravcu pogleda. U većini slučajeva taj ugao je između 8 i 12 stepeni.  

Zakrivljenost okvira (WRAP) je ugao koji formira ravan koja prolazi ivicama desnog ili levog okulara kroz njegove dve kranje tačke, i ravan koja je tangenta na tačku koja je na sredini mosta. Najčešća vrednost je 5-7 stepeni. Kod sunčanih ili sportskih naočara ova vrednost može da bude i veća od 20 stepeni i u tim bi slučajevima bez personalizacije pacijent imao lošiji vid.

I na kraju nam ostaje još jedan razlog zbog kojeg klijenti mogu da imaju primedbe na adaptaciju na nove naočare. Reč je o dizajnu sočiva. Pre nego što su upustimo u detaljnu analizu vezanu za dizajn želim da istaknem par stvari. Naime, kod progresivnih sočiva različiti dizajni po pravilu znače i različitu širinu vidnog polja, pa tako klijent koji je nosio npr Varilux X, pa prešao na Varilux Libery će svakako imati primedbe jer je reč o sočivu koje ima dosta uže vidno polje. 

Za potrebe ovog teksta bih se fokusirao na monofokalna sočiva i da uzmemo u obzir dva najčešća dizajna, sferičan i asferičan. Pored dva navedena, postoje i takozvani specijalni dizajni koji se po pravilu rade sa sa personalnim parametrima ali o njima drugi put.

Dakle, ako je klijent nosio sferičan dizajn, a sada nosi asferičan i obrnuto, takođe može da bude izvor problema. Šta je savet? Konstatujte koji je trenutni dizajn i ako nemate potrebu nemojte da ga menjate. Kod asferičnog dizajna posebno obratite pažnju na visinu ugradnje, jer je taj dizaj osetljiviji na vertikalno odstupanje optičkog centra u odnosu na potrebni u odnosu na sferični dizajn.

Šta na kraju reći. Moj vam je savet da klijenta upoznate sa mogućom potrebom za adaptaciju i da to nije ništa strašno i da u načešćem broju slučajeva traje par dana. 

Takoće klijentima možete i da predložite personalizovani dizajn kada uočite da geometrija okvira odstupa od nekih standardih parametara, npr kada ugrađujete dioptrijska sočiva u jako zakrivljene naočare (to su obično sportski ramovi) ili kada okvir ima nestandardan pantoskopski ugao. Ovakvi personalni parametri se po pravilu rade kod naprednijih dizajna monofokalnih sočiva koja sama po sebi i svom dizajnu omogućavaju lakšu adaptaciju i superiorniji vid.

Neka od takvih rešenja su:

• Eyezen Start f-360
• Panorama 2.0
• Nulux Identity V+
• SV Individual

---